Учитељица, писац и човек великог срца, Маја Анђелковић Шегуљев, поново је 14. маја 2026. године у Карантени окупила нашу заједницу — овога пута кроз промоцију своје књиге „Са дијаспором у срцу”.

Вече је протекло у изузетно топлој, искреној и веома емотивној атмосфери. Међу присутнима су били бројни родитељи деце која су некада похађала Српску допунску школу управо код учитељице Маје, што је читавом догађају дало посебну тежину и дубоко личну ноту. Био је то сусрет старих успомена, емоција, животних прича и заједничког разумевања свега онога што живот у дијаспори носи.

Књига „Са дијаспором у срцу“ настала је из жеље ауторке да забележи искуства наших људи који су свој живот наставили далеко од отаџбине. Током рада на књизи, учитељица Маја разговарала је са бројним породицама, слушала њихове приче, бележила успомене, страхове, наде и разлоге због којих су се одлучили на велики корак пресељења у другу земљу.

Одговори су били различити — неко је дошао због посла, неко због сигурније будућности, неко због деце и прилике за бољи живот. Ипак, све те приче повезивала је једна заједничка нит: жеља да се својој породици обезбеди мирнији, сигурнији и бољи живот.
Посебно је било дирљиво слушати разговор о томе како су пресељење доживели родитељи, а како деца. Неко је лакше прихватио нови почетак, неко је носио тугу и носталгију годинама, али су сви у публици у тим причама препознавали делове сопственог живота.

Учитељица Маја је током вечери имала дивну интеракцију са публиком. Разговор је био спонтан, искрен и испуњен емоцијама, па је промоција трајала готово два сата. Смењивали су се осмеси, сетна сећања и моменти у којима су многима засузиле очи.

Посебну вредност овој књизи даје и чињеница да је настала управо из периода који је ауторка провела у Марибору као учитељица Српске допунске школе. Пет година рада са децом и породицама из наше заједнице оставиле су дубок траг и постале инспирација за настанак овог дела.
Како је и сама истакла, њена животна прича се у једном делу разликовала од прича људи које је интервјуисала — она је у Марибор дошла знајући да је то једно животно поглавље које траје одређено време, док су многи наши људи овде дошли са свешћу да можда заувек остају. Управо та разлика пробудила је у њој потребу да дубље разуме наше погледе, одлуке, страхове и животне путеве.

Након разговора, присутни су имали прилику да купе књигу и добију посвету ауторке, а на располагању су биле и остале књиге које је учитељица Маја до сада написала. Дружење је настављено у топлој атмосфери, уз разговоре који су још једном показали колико су важни сусрети који нас подсећају ко смо, одакле долазимо и колико снаге носимо у себи, чак и онда када живимо далеко од своје земље.